Долазак недељног јутра
Пробудио сам се у недељу ујутро
Са главом која боли под свим угловима
Пиво за доручак је добро легло
Па сам попио још једно за дезерт.
Онда сам испретурао свој ормар,
Нашао најчистију прљаву кошуљу,
Умио се и очешљао
Па одтетурао низ степенице у сусрет дану.
Претходне ноћи сам спржио мозак
Цигаретама и бираним песмама
Али сам запалио прву јутарњу и гледао
Неког клинца како у игри шутира конзерву.
Онда сам прешао улицу и осетио
Недељни мирис пржене пилетине.
Боже, то ме подсетило на нешто што сам
Некако изгубио негде успут.
На улици, у недељно јутро,
пожелео сам, Боже, да ме каменују,
Јер нешто у недељном дану
Чини да се осећам самим.
Умирање није ни упола тако усамљено
Као звук успаване градске улице
Недељом ујутру.
У парку сам видео оца како љуља
Насмејану девојчицу на љуљашци.
Стао сам поред недељне школе
И слушао њихову песму.
Онда сам пошао низ улицу,
Негде у даљини се зачуло усамљено звоно,
Одјекивало је низ кањон
Као јучерашњи снови који бледе.