Silicijumska dolina ponovo cveta. Opet su poslovni parkovi duž američkog Auto-puta 101 ukrašeni obeležjima perspektivnih start-up preduzeća. Cene zakupa vrtoglavo rastu, baš kao i potražnja za luksuznim vikendicama u vikend-naseljima poput jezera Taho, što je jasan znak sticanja bogatstva. Zalivska oblast iznedrila je industriju poluprovodnika, a zatim i računarske i internet kompanije čiji je razvoj usledio. Njihovi čarobnjaci predstavili su nam mnoga čuda zbog kojih svet izgleda futuristički, od touch-screen telefona, preko trenutnog pretraživanja velikih biblioteka, do mogućnosti upravljanja dronovima sa udaljenosti od više hiljada milja. Ponovno buđenje poslovnih aktivnosti ove industrije od 2010. godine ukazuje na to da se napredak odvija velikom brzinom.
Stoga će možda zvučati iznenađujuće što neke osobe iz Silicijumske doline smatraju da to mesto stagnira i da stopa inovacija već decenijama opada. Piter Til, osnivač kompanije PayPal i prvi spoljni investitor u kompaniju Facebook, kaže da se inovacija u Americi nalazi negde „između nemilosrdnog tesnaca i mrtvila“. Inženjeri iz najrazličitijih oblasti osećaju slično razočaranje. Osim toga, mala, ali rastuća grupa ekonomista smatra da je ekonomski uticaj današnjih inovacija samo bleda senka onog iz prošlosti.
[ … ]
Na globalnom nivou, inovacije koje pokreće jeftina procesorska snaga u punom su zamahu. Računari počinju da razumeju prirodni jezik. Tehnologija koja omogućava ljudima da kontrolišu video igre isključivo telesnim pokretima uskoro može naći primenu u većem delu poslovnog sveta. Trodimenzionalna štampa u stanju je da masovno proizvodi sve složenije nizove predmeta i uskoro može preći na ljudsko tkivo i druge organske materije.
Pesimisti po pitanju inovacija mogu da odbace ovu ideju kao „prazno obećanje“. Međutim, ideja da tehnološki razvoj može samo da se nastavi nesmanjenom žestinom ili postepeno da opada, umesto da se odvija u smenjivanju perioda opadanja i procvata, u suprotnosti je sa onim što je istorija pokazala. Čad Siverson sa Univerziteta u Čikagu ističe da je porast produktivnosti tokom perioda uvođenja električne energije bio neujednačen. Razvoj je bio spor krajem XIX i početkom XX veka, u razdoblju važnih inovacija u oblasti elektroindustrije, ali je nakon toga usledio nagli porast.